„Da li je vaš softver povezan sa RIZIS-om?" — pošten odgovor na pitanje koje se sve češće čuje

Ovo pitanje nam je nedavno postavio jedan stomatolog, i to s pravom: „Da li je softver povezan sa RIZIS-om, i ako nije — kada planira?" Pitanje je odlično, a iskren odgovor na njega vredi više od bilo kog marketinga. Zato ćemo u ovom tekstu proći kroz ono što je zvanično propisano, ono što se stvarno dešava na terenu — i kroz jedno logično pitanje koje sledi odmah iza: ako država već pravi centralni e-Karton, čemu onda uopšte softver za ordinaciju?

Kratak odgovor

Prema trenutno dostupnim informacijama, privatnim stomatološkim ordinacijama još uvek nije omogućeno povezivanje sa RIZIS-om. Tehnička dokumentacija za proizvođače softvera nije javno objavljena, a uvođenje ide fazno: prvo državne ustanove, zatim vojni osiguranici, pa tek onda privatna praksa.

Ali obaveza je zapisana u zakonu i pravac je jasan. Ordinacije koje već rade digitalno dočekaće povezivanje spremne; one koje sve vode na papiru imaće mnogo veći problem od izbora softvera.

Šta je RIZIS, a šta e-Karton

RIZIS (Republički integrisani zdravstveni informacioni sistem) je centralni zdravstveni informacioni sistem Srbije, uspostavljen Zakonom o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama („Sl. glasnik RS", br. 92/2023). Vodi ga Ministarstvo zdravlja, a objedinjuje softverska rešenja zdravstvenih ustanova i privatne prakse, registre Ministarstva, sisteme Instituta „Batut" i evidencije RFZO.

e-Karton je centralni deo tog sistema: jedinstveni elektronski zdravstveni karton svakog građanina. Pravilnik o e-kartonu („Sl. glasnik RS", br. 45/2025) primenjuje se od 1. januara 2026. Svakom pacijentu se pri prvom prenosu podataka automatski dodeljuje lični zdravstveni broj (LZB), a podaci iz svih ustanova u kojima se lečio — državnih i privatnih — objedinjuju se na jednom mestu. Pacijent svojim podacima pristupa preko državnog portala eZdravlje uz eID prijavu. O tome šta zakon traži od ordinacija pisali smo detaljno u tekstu o obaveznoj elektronskoj kartoteci.

Za stomatologe je bitno i ovo: Pravilnik izričito navodi broj stomatološkog kartona među podacima koji se prenose u e-Karton, a stomatolog je u šifarniku izabranih lekara. Stomatologija, dakle, nije izuzeta — naprotiv.

Ko je obavezan i šta se prenosi

Zakon se izričito odnosi na „zdravstvene ustanove, privatnu praksu i druga pravna lica" — dakle i na ordinaciju sa jednom stolicom. U prvoj fazi u e-Karton se prenose identifikacioni podaci pacijenta (JMBG, LBO, kontakt), brojevi zdravstvenog, stomatološkog i kartona imunizacije, podatak o izabranom lekaru. Podaci se ažuriraju u roku od 24 sata od pružene usluge.

Zakon u članu 45 propisuje da su zdravstvena ustanova, privatna praksa i drugo pravno lice „dužni da zdravstvenu dokumentaciju vode u elektronskom obliku, odnosno da uspostave softversko rešenje, tehnološku infrastrukturu... organizaciju, kadar i postupke za prikupljanje, smeštanje, obradu, čuvanje, prenos, prikazivanje i korišćenje podataka". Kaznene odredbe (čl. 55–56) vezuju se i za tu obavezu — za privatnu praksu od 50.000 do 500.000 dinara.

Zašto onda niko još nije povezan?

Zato što povezivanje tehnički još nije moguće. Da bi se bilo koji softver povezao na e-Karton, država mora da objavi tehničku specifikaciju — format podataka, način prenosa, postupak odobravanja — i da otvori pristup proizvođačima softvera iz privatnog sektora. To se, zaključno sa danom objave ovog teksta, još nije dogodilo. Još januara 2024. iz Ministarstva je najavljeno da se privatno zdravstvo integriše u kasnijoj fazi, posle državnih ustanova i vojnih osiguranika.

Iz toga sledi i praktičan savet: ako vam bilo ko tvrdi da je njegov softver „već povezan sa RIZIS-om" — tražite da vam uživo pokaže prenos podataka pacijenta u e-Karton. Prema trenutno dostupnim informacijama, privatnim ordinacijama takvo povezivanje još nije omogućeno.

„Ako država pravi e-Karton, zašto mi uopšte treba softver?"

Ovo je najvažniji deo teksta, jer se tu krije najčešći nesporazum.

e-Karton je registar, a ne alat za rad. To je centralna baza u koju se podaci slivaju — a slivaju se iz softverskih rešenja vaše ordinacije. Pravilnik to kaže doslovno: e-Karton se uspostavlja „preuzimanjem podataka iz softverskih rešenja" zdravstvenih ustanova i privatne prakse. Država vam ne daje program u kome ćete raditi — očekuje da dokumentaciju vodite elektronski i da uspostavite softversko rešenje i prateću infrastrukturu (čl. 45 Zakona). Pri tome zakon ne propisuje koji konkretno softver koristite — bitno je da elektronsko vođenje ispunjava propisane uslove; namenski softver poput Kartonka je najjednostavniji način da se to postigne.

Isti model već poznajete iz drugih oblasti:

• eFiskalizacija — država vodi centralni sistem, ali svaka radnja mora da ima svoju kasu (ESIR) koja se na njega povezuje.
• eFaktura — država vodi SEF, ali firme fakture prave u svom knjigovodstvenom softveru koji se na SEF povezuje.
• e-Karton — država vodi centralni registar, a ordinacija radi u svom softveru koji će mu prosleđivati propisani minimum podataka.

Pri tome, e-Karton pokriva samo taj propisani minimum — podatke bitne za kontinuitet lečenja i zdravstvenu statistiku. Sve ono od čega ordinacija živi i po čemu se razlikuje dobra organizacija od haosa — zakazivanje i kalendar, podsetnici pacijentima, odontogram po zubu i površini, planovi terapije, predračuni i računi, cenovnik, pozivi na kontrolu, prava pristupa u timu — nije i neće biti posao e-Kartona. To je posao softvera ordinacije.

Drugim rečima: e-Karton i softver ordinacije nisu konkurencija. Obaveza e-Kartona zapravo znači da ordinacija mora da vodi dokumentaciju elektronski — pitanje je samo u kom alatu će to raditi.

„A sme li ordinacija uopšte da traži JMBG pacijenta?"

Ovde vlada velika zabuna, i vredi je raščistiti — jer se dve različite situacije često mešaju u jednu.

Zabuna potiče iz trgovine: godinama su prodavnice za reklamaciju proizvoda tražile JMBG kupca, dok Poverenik i Ministarstvo finansija nisu jasno rekli da trgovac nema pravo da uslovljava reklamaciju davanjem JMBG-a — takav zahtev je bio u sukobu sa Zakonom o zaštiti potrošača i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Odatle je ostalo rašireno uverenje da je „traženje JMBG-a zabranjeno".

Pravilo je zapravo sledeće: JMBG se sme obrađivati kad postoji zakonski osnov (ili pristanak). Trgovac za reklamaciju taj osnov nema. A zdravstvena dokumentacija je suprotan slučaj: Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji u članu 14 izričito propisuje da identifikacioni podaci pacijenta u medicinskoj dokumentaciji obuhvataju JMBG (za strance EBS) — i to važi i za privatnu praksu. Ordinacija, dakle, ne samo da sme, nego je dužna da JMBG vodi u kartonu — i upravo je taj podatak ključ za budući prenos u e-Karton i dodelu ličnog zdravstvenog broja.

Granice, naravno, postoje i dalje: JMBG se koristi isključivo za propisanu svrhu — zdravstvenu dokumentaciju. Ne sme da završi u marketingu, na računu ili „za svaki slučaj" u nekoj tabeli. Princip minimizacije važi i ovde: podatak se prikuplja zato što ga propis traži, i ni za šta drugo. Za konkretne dileme u vašoj ordinaciji konsultujte pravnika ili komoru — ali „zabranjeno je tražiti JMBG" kao opšte pravilo za zdravstvo jednostavno ne stoji.

Šta ordinacija treba da uradi već sada

1. Pređite na elektronsko vođenje dokumentacije — to je obaveza već sada, nezavisno od e-Kartona.
2. Vodite podatke uredno i strukturirano — JMBG/LBO i kontakt podaci pacijenata su upravo ono što se prvo prenosi u e-Karton. Podaci koji postoje samo u fascikli nemaju odakle da se prenesu.
3. Pratite zvanične izvore — rokove i tehničke detalje objavljivaće Ministarstvo zdravlja i komore, ne prepričavanja po čekaonicama.
4. Birajte softver koji igra otvoreno — pitajte svakog dobavljača šta konkretno planira sa RIZIS-om i kako čuva vaše podatke.

Gde je Kartonko u svemu ovome

Kartonko aktivno prati regulativu oko RIZIS-a i e-Kartona. Čim Ministarstvo objavi tehničku specifikaciju i otvori povezivanje za privatni sektor, planiramo da Kartonko bude među prvim softverima koji ga podržavaju. Podaci se u Kartonku već vode strukturirano — što znači da će prenos propisanih podataka u e-Karton za naše ordinacije biti automatski korak, a ne novi projekat.

Do tada, najbolja priprema je ordinacija koja već radi bez papira: odontogram po zubu i površini, zakazivanje, računi, evidencija pristupa — sve na srpskom i usklađeno sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, uz primenjene GDPR standarde. Ako želite da vidite kako to izgleda, probajte Kartonko besplatno 30 dana — bez kartice i bez obaveza.